Papaja

Nezreli plodovi ove biljke, po kojoj je i cela porodica dobila ime, upotrebljavaju se kao povrce, a potpuno zreli vrlo su cenjeno i ukusno voce. Pradomovina papaje je Meksiko, ali se vremenom prosirila po svim tropskim i suptropskim podrucjima.
Listovi papaje, a i sami plodovi, sadrze jedan belancevinski enzim – papain. Upotrebljava sepapaja za oplemenjivanje ukusa nekih namirnica, u medicini, u proizvodnji zvakacih guma, zubnih pasta i drugih kozmetickih sredstava.
Svojim neobicnim oblikom drveta papaja ce se dopasti svakom posetitelju tropskih krajeva nenaviknutom na “cuda” biljnog sveta. Stablo nema grane nego mnostvo velikih listova koje raste poput cuperka na vrhu stable. Muske biljke ne donose plod, njih stvaraju samo biljke sa zenskim cvetovima.
Sejanje: Viljusjkom izvadite iz ploda papaje crne semenke ovijene prozirnom zelatinoznom tvari, operite u mlakoj vodi, stavite ih na papir i ostavite nekoliko dana da se osuse. Svaka semenka je omotana vlastitim omotacem. Pritisnete li ih zajedno, omotac ce puknuti a semenka iskociti. Tako oslobodjene semenke pre nego sto ih posejete u cvetne posude , ostavite jos 24 casa da se suse. Buduci da su vrlo osetljive na gljivicna oboljenja, za setvu upotrebite sterilizovanu zemlju. Najbolje ce biti ako nabavite vec gotov sterilizovan setveni supstrat.
Zalivanje i djubrenje: Sve dok su biljcice male, morate ih zalivati sa najvecim oprezom, a to znaci da ne smete nikako dopustiti da se osuse. Ali takodje niti suvise zalivati. Upotrebite iskljucivo meku vodu sobne temperature. Vece biljke zalivajte obilnije ali u vecim vremenskim razmacima. Pritom svake dve nedelje vodi za zalivanje dodajte tecnog djubriva u kolicini navedenoj prema opstim uslovima.
Svetlost i toplota: Buduci da je papaja tropska biljka, cele godine valja joj osigurati obilje svetla i toplotu. Drzite ih leti na otvorenom, vece biljke podnece cak i vrlo suncano mesto. Dobro je svakodnevno u jutarnjim satima poprskati lisce mekom, odstojalom vodom pomocu sobne prskalice.
Zemlja i presadjivanje: Za vece biljke pogodno je teza zemlja koja sadrzi nesto ilovace. Mladim biljkama, osetljivim na gljivicna oboljenja i truljenje, odgovara lagan, vrlo propustan peskoviti supstrat. Papaju ne treba cesto presadjivati, ali nasuprot vecini biljaka potrebno je uzeti znatno veci cvetni lonac. Kako bi ste sprecili trajno zadrzavanje vode, upotrebite glineni lonac i leti ga zajedno sa biljkom ukopajte u zemlju u vrtu.

Zbog plodova nalik na dinju papaju cesto nazivaju i “drvo dinje”. Meso njenih plodova boje je marelice, vrlo je ukusno i izrazito osvezavajuce. Nezreli plodovi pripremaju se na isti nacin kao i tikvice, na primer, pecene ili kuvane, nadevene sunkom ili mlevenim mesom. Kako se plodovi papaje uvoze iz Brazila i Afrike, prilicno su skupi, pa je i razumljivo sto se u Evropi vrlo retko pripremaju kao povrce.

Posted in Egzoticno voce | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Uljna palma

Uljna palma je jedna od najvaznijih korisnih biljaka tropskih zemalja. Nasuprot kokosovoj palmi, ona ima nisko kompaktno stablo. Cedjenjem plodova velicine sljive dobija se ulje koje se upotrebljava za proizvodnju margarina.
Gusti, grozdovi plodova uljne palme sede u pazuhu 3 do 6 m dugih lepezastih listova. Plodovi se razvijaju samo na zenskim biljkama.
Vlaknasto plodno meso, ali i tvrde kostice, sadrze vrlo mnogo ulja narancastozute boje, koje se upotrebljava u prehrambenoj industriji kao sirovina u proizvodnji margarina.

Sejanje: Ako vam je mozda uspelo za vreme godisnjeg odmora otkinuti nekoliko plodova uljne palme, ostavite ih 2-3 nedelje da se dobro osuse. Stavite ih u peskovito zemljiste na dubinu od 2 cm kojom ste napunili tresetne loncice i ostavite na toplom. Cim semenke proklijaju, prenesite ih na svetlo mesto.
Zalivanje i djubrenje: Iako uljna palma treba obilje vode, pustite da se zemlja izmedju dva zalivanja dobro osusi. Za zalivanje upotrebite uvek mekanu, mlaku vodu. Leti prehranjujte jednom nedeljno, a zimi svakih 6 nedelja.
palmaSvetlost i toplota: Kao tropska biljka uljna palma treba obilje svetla. Leti je najvise odgovara suncano, toplo mesto na otvorenom. Zimi je vrlo vazno osigurati joj visoku vlaznost vazduha, ovlazivacem ili postavljanjem posude sa vodom na radijatore. Osim toga korisno je u jutarnjim satima poprskati lisce vodom pomocu sobne prskalice.
Zemlja i presadjivanje: Za uzgoj uljne palme najpogodnija je ilovasta zemlja. Buduci da razvija neobicno dugacak koren, upotrebite sto visi lonac. Kako bi ste sprecili zadrzavanje vode, pre presadjivanja dno lonca prekrite slojem peska ili lekatona. Manje biljke presadjujte svake dve, a vece svakih pet godina.

Posted in Egzoticno voce | Tagged , , , , , | Leave a comment

Rezidba maline i kupine

Malina radja na jednogodisnjim izbojcima koji se posle berbe,do jeseni, potpuno osuse. Pocetkom svake vegetacije, iz pupoljaka na korenovom vratu ili korenu, obrazuju se novi izbojci koji donose rod u narednoj godini.
Rezidbom se uklanjaju svi izbojci koji su doneli rod. To je najbolje uciniti odmah posle berbe. Istovremeno se proredjuju i izbojci koji tek treba da donesu rod, tako da se ostavi po jedan na svakih 15-20 cm.

Kupina, takodje radja na jednogodisnjim granama, koje se posle berbe uklanjaju iz osnove. Ovom rezidbom pozeljno je ukloniti i sve krzljave i izlomljene izdanke. Po zbunu se u prolecnoj rezidbi moze ostaviti najvise 10-12 izdanaka. Zatim se orezuju svi bocni lastari na 30 cm, a prekrati se i vrh izdanaka.

Posted in Jagodičasto voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , | Leave a comment

Rezidba oraha

U periodu zadovoljavajuceg prirasta, rezidba oraha svodi se na uklanjanje polomljenih i slomljenih grana i vodopija koje rastu u unutrasnjosti krune. Sve grane prekracuju se do prvog bocnog zdravog drveta.
Ako u kruni ima suvise skeletnih grana koje rastu uporedo, treba ih prorediti tako da se uvek uklanja donja. Prvenstveno treba uklanjati tanje, izduzene i nedovoljno obrasle grane. Ako je broj ovakvih grana velik, uklanjaju se tokom dve-tri godine. Grane koje vise i ometaju obradu takodje se uklanjaju.
Ako krunama, na vrhovima osnovnih grana, ima suvise obrastajuceg drveta, ono se mora prorediti. Svake godine, sa najguscih vrhova, ukloni se 5-6 grana skracivanjem i prevodjenjem na nize bocno drvo.
Treba izbegavati odsecanje grana ciji je precnik veci od 10 cm, jer takvi preseci teze zarastaju. Dobro je da se tanji posle rezidbe premazu kalem-voskom.

Posted in Jezgrasto voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Rezidba višnje

Osnovne karakteristike visnje je da iz cvetnih pupoljaka razvije samo cvet, osnovni plod, pa na njihovom mestu posle berbe ne ostaje nikakav novi mladar. Zavisno od uslova gajenja i sortnih osobina, visnja radja na dugackim i kracim jednogodisnjim granama i na majskim kiticama.
visnjaPri rezidbi treba razlikovati dve grupe sorti visanja. Pri rezidb treba razlikovati dve grupe sorti visanja. Prva grupu cini grmolike sorte (“severna visnja”, “osthajmska”, “maraska” visecih grana). Ove sorte rezu se kao breskve, a ostavljaju se dugacke mesovite jednogodisnje grane (35-40 cm). U drugu grupu spadaju visnje stablasice (sa uspravnim granama) – “crna majska visnja”, “maraska” uspravnih grana, a narocito hibridi tresnje i visnje (“montmorensi”, “ricmorensi” i “spanska”). Ove sorte radjaju na kratkom rodnom drvetu-majskim kiticama. Najkvalitetniji je rod u prvoj godini, pa je za redovnu rodnost neophodno svake godine ostaviti i dovoljan broj lastara koji ne donose rod, da bi se njima obrazovale majske kitice. Na rodnim granama treba prekracivati dvogodisnje drvo. Rezidba ovih sorti slicna je rezidbi evropskih sorti sljiva.
Na vrhovima osnovnih grana visnja cesto obrazuje metlaste grupe grana, koje se moraju prekracivati i proredjivati.

Posted in Koštičavo voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , , , | Leave a comment

Rezidba šljive

Sljive radjaju na jednogodisnjim granama razlicite duzine – na dugackim lastarima, na kratkim rodnim granama ili na majskim kiticama. Zavisno od toga na kakvim granama pretezno radjaju, sorte sljive se dele u tri grupe.
U prvu grupu spadaju sve japanske i americke sorte koje radjaju na jakim i dugackim jednogodisnjim granama, koje su obicno mesovite (i cvetni i lisni pupoljci). Na ovim mesovitim rodnim granama, pored ploda, obrazuju se kratke rodne grancice za sledecu godinu, ali se one ne koriste jer daju slabiji kvalitet ploda. Za dobar rod neophodno je pri rezidbi ostaviti samo dovoljan broj jednogodisnjih mesovitih rodnih grana. Da bi se obezbedio obilan i kvalitetan rod, ove sorte se moraju rezati svake godine, slicno kao i breskva. Sve sitnije grane i grancice koje ne sluze za rod ili zasenjuju rodne grane, uklanjaj se potpuno.
Drugu grupu cine sorte evropskog porekla (glavni predstavnik je “pozegaca”). Radjaju sljivepretezno na kratkom jednogodisnjem drvetu koje je izbilo iz dvogodisnjeg ili starijeg drveta. Ova grupa ima i dve podgrupe: sorte koje obrazuju rodno drvo pretezno na dvogodisnjim granama (“pozegaca”, “azenka”, “imperijal”, “ana spet”) i sorte koje ga obrazuju na debljim osnovnim granama (“stenlej’). Sve ostale grupe i grancice pri rezidbi se uklanjaju, sto vazi i za rodno drvo, ako je pregusto.
U trecu grupu spadaju “mirabele”, “crvenka ranka” i svi tipovi dzanarike. Ove sorte se rezu kao kajsija.

Posted in Koštičavo voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , , , , , | 2 Comments

Rezidba kajsije

Iako se obicno ne misli u praksi se pokazalo da uz ostale mere, rezidba moze biti jedna od najvaznijih uslova gajenja kajsije. Za razliku od mnogih drugih vocnih vrsta, iskustvo poslednjih godina pokazuje da kajsiju treba rezati pred sam pocetak vegetacije, pa cak i onda kada je ona pocela. Na ovaj nacin se u velikoj meri moze izbeci opasnost od apopleksije.

Kajsija radja na mesovitim, tipicnim rodnim granama, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. kajsijaMesovite rodne grane. Duzine 30-50 cm, obrazuju se u uslovima produzene vegetacije i zavisno od duzine, cvetni pupoljci su na celoj grani ili samo u donjem delu. Ako su gusto izbile, ove grane se samo prorede, ali se ne skracuju.

Kratke, tanke jednogodisnje grane se uklanjaju iz osnove.

Kratke rodne grane na proslogodisnjim mesovitim granama i na starijem drvetu, duzine oko 10 cm, takodje se ne orezuju.

Prevremeno rodne grane obrazuju se na vrhovima mesovitih rodnih grana u drugoj polovini leta. One se u narednoj rezidbi takodje ne uklanjaju.

Posted in Koštičavo voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Rezidba breskve

Breskva se po nacinu i neophodnosti rezidbe znatno razlikuje od drugih vocnih vrsta. Neorezana breskva daje novu vegetaciju na vrhovima jednogodisnjeg drveta, usled cega se ona stalno premesta ka periferiji kruna. Uporedo donji delovi krune ogoljavaju i rod „bezi“ u visinu. Posto je vek breskve kratak, pravilna rezidba je od velikog znacaja.

Breskva donosi rod, uglavnom, na dugom jednogodisnjem drvetu, koje zbog toga treba svake godine obnavljati. Zavisno od vegetiranja, breskva obrazuje i razlicito jednogodisnje drvo koje izbija iz dvogodisnjeg ili starijeg drveta.

Mesovite rodne grane dugacke su 30-50 cm. Zavisno od sorte, cvetni pupoljci na njima su breskverasporedjeni ili celom duzinom lastara, ili donjoj ili gornjoj polovini. Ove grane su najvaznije rodne grane breskve. Za rod se ostavljaju umerenodugacke, dobro zdrvenjene grane sa dosta cvetnih pupoljaka. Za manje bujne sorte treba ostaviti jace, a za bujne umereno razvijene mesovita rodne grane.

Tipicne rodne grane obicno su tanje, dugacke najvise 30 cm (najcesce su mnogo krace). Zbog veceg broja plodova i manje lisne povrsine, rezidbom se potpuno uklanjaju. Plodovi na ovim granama sitni su i neugledni.

Majske kitice, kratke rodne grane, duzine od 2 cm, uklanjaju se iz istih razloga, a ostavljaju se samo ako mesovitih grana nama dovoljno.

Vodolije i prevremene grancice koje izbijaju u toku vegetacije) uklanjaju se do osnove.

Posted in Koštičavo voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Rezidba kruške

U osobinama rodnog i drugog drveta kruske i jabuke nema vecih razlika, osim kada su u pitanju neke sortne osobine. Medjutim, kruska ima manje zbijenu krunu, pa je njeno osvetljivnje lakse regulisati.
Rodno drvo kruske uglavnom je kratko. Kao sto ima sorti jabuka koje rode na duzimkruske rodnim granama, tako i sorte kruske „viljemovka“, „krasanka“ i „hardijeva“ radjaju na duzim granama. Ovi lastari se ne skracuju jer se cvetovi na njima otvaraju sedam do deset dana kasnije, sto u slucaju prolecnih mrazeva moze biti od velikog znacaja.
Prema nacinu obrazovanja kratkog rodnog drvetarazlikuju se dve grupe sorti krusaka. Prve obrazuju kratko rodno drvo na dugom dvogodisnjem- „viljamovka“, „abate fetel“ i „butira prekoce moretini’. Druge obrazuju kratko rodno drvo na starijim, osnovnim granama – „karasanka’, „kalrzo“, „zimski dekantkinja“, „hardijeva“ i „boskova bocica’.
Sorte u prvoj grupi rezu se kao rodnije sorte jabuka, a sorte druge grupe nesto jace. Na prvim sortama ostavlja se i izvestan broj jednogodisnjih grana (sa cvetnim pupoljkom na vrhu nerodnih lastara na starijem drvetu), da bi se u sledecoj vegetaciji obnovilo rodno drvo.
„Krasanka“ je posebno osetljiva na rezidbu. Bez intezivnijeg rezanja malog roda, tj,slabo zamece plodove. Na stablu ove sorte prakticno se ostavlja onoliko pupoljaka koliko se zeli plodova.

Posted in Jabučasto voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment

Rezidba jabuke

Da bi se jabuka pravilno orezala, moraju se razlikovati nerodne i rodne grane. Tipicne nerodne grane jabuke su vodopije, jednogodisnji lastari izbili na starijim osnovnim granama. Zimskom rezidbom uklanjaju se do osnove. Najlakse se prepoznaju po tome sto su duze od lastarasa cvetnim i drvnim pupoljkom.
drvo jabukeDruga vrsta nerodnih grana su lastari izbili na dvogodisnjem drvetu, koji po pravilu ne nose cvetne pupoljke (osim u “zlatnog delisesa” i “jonatana”). Ovi lastari su od posebnog znacaja jer se na njima obrazuju rodne grane u sledecoj vegetaciji. Ove grane se uklanjaju samo ako ih je previse. Od rodnih grana treba razlikovati vite i kratke rodne grane. Prve su dugacke 10-25 cm, tanke su i sa jednim cvetnim pupoljkom na vrhu. Daju slabiji kvalitet ploda i uglavnom se potpuno uklanjaju.
Najkvalitetnije rodno drvo jabuke predstavljaju rodne grane duzine 1-10 cm. One se, zavisnosti od sorte, obrazuju na dvogodisnjem ili starijem drvetu. Najkvalitetnije plodove daju u prvoj godini posle obrazovanja cvetnih pupoljaka, a sa staroscu kvalitet ploda opada. Ove rodne grane se ne orezuju, osim sto se ponekad proredjuju, ako su preguste.
Osnovni cilj rezidbe jabuka je ostavljanje obilja kratkih rodnih grana. Da bi se obnovile kratke rodne grane, koje vremenom daju kvalitetne grane, neophodno je ostavljati i lastare na nerodnomdrvetu, na kojima ce se one obrazovati.

Posted in Jabučasto voće, Nega voća, Orezivanje voća | Tagged , , , , , , , | 1 Comment