Zimska rezidba vocaka ili rezidba na zrelo obavlja se od opadnja lisca do kretanja vegetacije u prolece. Za rezidbu u kontinetalnom podrucju najpogodniji su januar i februar, a u primorskom decembar i januar.
U tom periodu, drvo koje se rezidbom odstranjuje ima najmanje organskih materija. Ove materije se u jesen, do polovine decembra, povlace iz jednogodisnjeg drveta, koje se orezuje u starije drvo, a polovinom ili krajem februara se vracaju u jednogodisnje grane. Zato se rezidbom u ranu jesen ili kasno prolece gubi znatno vise rezervnih materija. Vocke rezane u januaru i februaru imaju veci prirast i bolji razvoj korenovog sistema. Zimska rezidba uopste obezbedjuje krupnije i zelenije lisce i produzeni rast mladara u prolece i pocetkom leta.
Opsta pravila rezidbe
Rezidba je strucan posao i nekoliko prakticnih saveta dobro ce doci, narocito manje
iskusnim vocarima. Ako je voce starije treba vise da se reze.
Sto je korenov sistem razvijeniji, intezitet rezidbe je manji. Ako koren oslabi (mehanicka ostecenja, bolesti i stetocine korena, losi zemljisni uslovi, velika susa ili vlaga), rezidba je intezivnija, da bi se uspostavio uravnotezen odnos izmedju smanjenje moci korena da usisava vodu i velikog broja potrosaca u kruni. Isto treba orezivati vocke na generativnim podlogama sa jakim korenom. Vocke koje rode na jednogodisnjem drvetu ( breskva, neke sorte sljive ) mora se intezivno rezati da bi se obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za sledecu godinu. Ukoliko je rodno drvo dugovecnije, utoliko se smanjuje potreba za rezidbom. Breskvu treba najvise rezati, a kajsiju, visnju, sljivu, krusku, jabuku i tresnju najmanje.
Rodnije sorte se, po pravilu, vise rezu od manje rodnih. One se vegetativno vise iscrpljuju ishranom veceg broja plodova, pa je potreba za novim prirastom veca radi obavljanja rodnog drveta.
Broj rodnih pupoljaka uslovljava intezitet rezidbe. Ako na stablu ima vise cvetnih pupoljaka, rezidba treba da bude jaca. Uklanja se, uglavnom, visak rodnog drveta, ali se ostavlja vise nerodnog (jednogodisnjeg) da bi se pripremilo rodnodrvo.
Oblik krune utice na intezitet rezidbe. Sto je oblik krune priblizniji prirodnom obliku, intezitet rezidbe je manji, a sto je odstupanje vece u pravcu takozvanih dirigovanih oblika, intezitet rezidbe se povecava.
Na jednoj istoj vocki intezitet rezidbe je razlicit za razne delove krune. Vrsni delovi skeletnih, grana vise se rezu (ogoljavaju), jer ovi delovi su bolje snabdeveni vodom i zato bujnije rastu od nizih. Jacim uklanjanjem mase sa vrha krune, tokovi vode i mineralnih materija usmeravaju se u nize delove, koji postaju vitalniji i produktivniji.
Ishrana vocaka azotom utice na bujniji porast vocke, a time i na manji intezitet rezidbe. Ako je ishrana slabija, rezidba je jaca zbog bolje obnove rodnog drveta.
Vocke gajene u uslovima navodnjavanja treba manje rezati od onih koje se ne zalivaju.
Vegetativna aktivnost vocke u predhodnoj vegetaciji, kao osnova za odredjivanje inteziteta rezidbe, ocenjuje se na osnovu broja, duzine i debljine letorasta (jednogodisnjih grana). Ukoliko je vocka dala veci bro0j dugackih i jakih letorasta, utoliko je bilo vegetativno aktivnije, odnosno pripremila je vise organskih materija za narednu godinu.
Ako u krosnji ima vise ili manje vodopija, pre rezidbe treba biti obazriv. Uklanjaju se samo vodopije i bujni letorasti pri vrhu skeletnih grana, kao i letorasti koji rastu unutar krune i zagusuju je. Treba znaci, samo prorediti krunu. Proredjuje se samo gusce rodno drvo, jer bi ostalo nedovoljno osvetljeno.
Sto je broj rodnih grana veci, uz isto vremeno obilno jednogodisnje drvo, vocka se moze opteretiti vecim rodom, odnosno rodno drvo ne treba previse uklanjati.
Ako je na vocki malo jednogodisnji prirast, ne sme se preterati sa rezidbom. Bolje je otkloniti uzroke koji su do toga doveli-poboljsati djubrenje i druge agrotehnicke mere nege. Rezidbu treba svesti samo na uklanjanje obolelih i ostecenih grana i grancica i smanjenje cvetnih pupoljaka na najmanji broj. Grane i grancice koje nose vegetativne pupoljke moraju se sacuvati po svaku cenu.
Ako je predhodna rezidba bila intezivna, treba manje rezati i obrnuto. Treba imati u vidu i druge cinioce koje uticu na vegetativnu aktivnost ili rodnost vocke, kao sto su djubrenje, obezbedjenje vodom, ostvareni prinos i slicno.
Iskusan rezac moze brzo doneti odluku o intezitetu rezidbe u svakom konkretnom slucaju. Ako je u nedoumici uvek je bolje da se vocka manje oreze, jer se pravi i manja greska.
Zavisi od vocne vrste
Opste pravilo rezidbe vazi za sve vocne vrste, ali se one ipak razlikuju po tome na kojim granama donose rod. Osnovno je da se pri rezidbi razgranici na kojoj su grani cvetni pupoljci, a na kojoj nisu. Bez poznavanja ovih osnovnih osobina vocke, makaze ne treba ni uzimati u ruke.
Rodni “kolaci” su najvaznije rodne grancice jabuke i kruske. To su kratka, obicno racvasta i mesnata zadebljanja, u vidu guka razlicitih oblika. Dugacki su 5-8 cm i traju vise godina.
Kratke rodne grancice obrasle su cvetnim pupoljcima sa strane, dok im je vrsni pupoljak vrsni. Dugacke su 10-15 cm. Ovo su glavni nosioci roda (pored majskih kitica) sljive i kajsije. Na breskvi ne daju dovoljne krupne plodove, pa se rezidbom uklanjaju.
Mesovite rodne grancice su jednogodisnje dugacke rodne grane, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. To su najvaznije rodne grane breskve.
