Voćarstvo

Orah je dugovecna vocka. Pojedinacna stabla mogu da zive i do 300 godina, dostize visinu i do 25 m, a precnik debla i do 1,5 m. Eksplatacija oraha u zasadu traje 50-60 godina. U nasoj zemlji prirodne populacije oraha se nalaze u dolinama reka sto pokazuje da se najbolji rezultati postizu na dovoljno vlaznim zemljistima. Poznato je da orah ima
snazan korenov sistem koji mu omogucava da uspeva i na siromasnim i manje vlaznim zemljistima. Sto se zemljista tice, nije izbirljiv. Moze da uspeva i na kiselim (pH –oko 4,5) i na alkalnim (pH – oko 8,5) zemljistima, ali najbolje rezultate daje na slabo kiselim, neutralnim ili slabo alkalnim zemljistima(pH – 7 – 7,5),bogatim humusom (>3%), sa 250- 300 ppm lako usvojivog kalijuma, 80 – 100 ppm lako usvojivog fosfora I 6 – 8 ppm lako usvojivog gvozđa.
U Srbiji, sto se tice klimatskih uslova, orah moze da se gaji u celoj zemlji – od najnizih terena pa do nadmorske visine od oko 800m. Ne odgovaraju mu samo planinski tereni gde se nalaze sume i pasnjaci.
Za uspesno gajenje oraha vazno je odabrati odgovarajucu sortu. Ovo se posebno odnosi na nevinogradarske rejone gde rod moze da bude unisten od poznih prolecnih mrazeva. Orah je vocna vrsta kod koje se pocetak vegetacije pojedinih sorti i tipova oraha razlikuje za vise od 2 meseca. Pojedine sorte vegetaciju pocinju u martu, vecina u aprilu a neke tek u junu. Pored pocetka vegetacije, vazne osobine jedne sorte su rodnost, kvalitet ploda, otpornost na bolesti i mrazeve, vreme cvetanja i resanja, mogucnost njihove medjusobne oplodnje i dr. Uzimajuci sve ove najvaznije osobine stvorene su prvih pet oraha kod nas: Sampion, Srem, Tisa, Backa i Mira i vise selekcija od kojih su najznacajnije rasna, Kasni rodni i Sava.
Orah je vocka koja sporo raste i puni rod dostize tek u desetoj godini, pa se u zasadima oraha preporucuje gajenje medjukultura, u prvom redu deficitarnih vocnih vrsta. Tamo gde klimatski uslovi dozvoljavaju preporucuje se pretezno gajenje kajsije, a brdskim rejonima malina, jagoda, sljiva ili visnja. U uslovima kontinetalne klime cesto se desava  da se 30% stabala kajsije u prvih desed godina osusi zbog apopleksije, pa proizvodjaci ne znaju sta da rade sa ostatkom vocnjaka. Zato u kombinaciji sa orahom kajsija dobija novu sansu. Zemljiste se zbog oraha mora obradjivati, a dodatna ulaganja za kajsiju su mala. U ovakoj kombinaciji kajsije se krce posle 15 – 18 godina kada je orah u punoj rodnosti.
Priprema zemljista za sadnju se vrsi po principu kao i za vecinu drugih vocnih vrsta: krcenje terena (ukoliko je na njemu bilo drvenastih biljaka), ravnanje terena, djubrenje, podrivanje terena na 70 cm, apotom duboko oranje na 50 cm i fina priprema pred razmerivanje, i na kraju kopanje rupe za sadnju.
Sadnja vocaka se vrsi u jesen, a moze i tokom cele zime kada zemljiste nije previse vlazno i kada je temperature iznad nule i u prolece pre kretanje vegetacije.
Prilikom podizanja zasada treba voditi racuna da je orah vocka sa razdvojenim muskim i zenskim gametofitom (muski – rese i zenski – mesoviti zenski pupoljak) kod koje vrlo cesto dolazi do neistovremenog sazevanja muskog i zenskog gametofita. Najcesci je slucaj da se obavi prvo resanje pa onda cvetanje , a moze da dodje prvo do sazrevanja zenskog gametofita pa onda resanja – sto je redji slucaj. Postoje i sorte i selekcije kod kojih istovremeno sazrevaju i muski i zenski gametofit. Zbog toga, prilikom podizanja zasada mora se dobro znati ova osobina koja je vezana za sortu, a za siguran i dobar rod oraha potrebno je da se oprasi i oplodi vise od 3/4 zenskih cvetova. To se postize dovoljnim i pravilnim rasporedom oprasivaca u zasadu. Obicno se uzima jedna od tri glavne sorte i tri oprasivaca.
Prilikom izbora sorti oprasivaca mora se voditi racuna da kvalitet polena bude obezbedjen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti, a sorta koja poslednja resa treba da ima homogamno cvetanje kako bi i kod nje postigli zadovoljavajuci rod.